Najveći deo površine planete Zemlje pokriva voda. Okeani, mora, jezera koji predstavljaju velike rezervoare zdrave hrane koja vekovima pruža snagu i vitalnost brojnim pomorskim narodima koja im je pomogla da otkriju nove svetove a riblje ulje je u teškim vremenima spasilo zdravlje i živote miliona ljudi. Značaj sveže ribe je u našoj, skoro potpuno kontinentalnoj ishrani, do nedavno bio zaboravljen. Riba je, ako se izuzmu verski praznici (postovi) retko konzumirana, a i tada nevoljno. Pritom je zaboravljano da je sveža riba bogata vitaminima A i D, fosforom, proteinima visokog kvaliteta te neophodnim aminokiselinama. Sa visokim energetskim vrednostima, niskim nivoom masti i holesterola, laka za varenje i pristupačne cene, riba je, uprkos svim navedenim prednostima, zbog ovdašnjih navika u ishrani dugo kod nas izbegavana. Sveža riba se intenzivnije konzumira jedino u Beogradu i Novom Sadu. Zbog toga je neobično važno da se, u ovom vremenu brzog, stresnog života, građani edukuju o značaju sveže morske hrane, kao i razlici između sveže i zamrznute ribe.

Danas na osnovu saznanja medicinskih stručnjaka i nutricionista znamo da riba smanjuje mogućnost kardiovaskularnih problema i da redovna konzumacija (dva puta sedmično) ublažuje hronične bolesti kao što je dijabetes i smanjuje rizik od depresije ili Alchajmerove bolesti a može i da ih donekle ublaži. Riba igra značajnu ulogu i kod poboljšavanja mentalnih aktivnosti i povoljno utiče na učenje i pamćenje. Zanimljivo je da su Stari Grci verovali da je morska hrana afrodizijak jer je boginja ljubavi, Afrodita, nastala upravo iz morske pene. More se i inače smatra kolevkom prvog života na Zemlji, najbogatijim i najneistraženijim delom naše planete. S obzirom da, na duže staze, riba predstavlja značajan element zdrave ishrane i očuvanja čovekove vitalnosti do duboke starosti i boljem funkcionisanju čovekovog organizma možemo zaključiti da u antičkom mitu koji se odnosi na afrodizijačko dejtstvo morske hrane ima i te kako mnogo istine.